{"id":652,"date":"2024-08-24T12:59:00","date_gmt":"2024-08-24T11:59:00","guid":{"rendered":"https:\/\/railway.dev\/koliko-i-kako-eu-ulaze-u-modernizaciju-zeleznica-srbije\/"},"modified":"2025-01-04T03:27:52","modified_gmt":"2025-01-04T02:27:52","slug":"koliko-i-kako-eu-ulaze-u-modernizaciju-zeleznica-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/railway.mojamacvanka.rs\/en\/koliko-i-kako-eu-ulaze-u-modernizaciju-zeleznica-srbije\/","title":{"rendered":"Koliko i kako EU ula\u017ee u modernizaciju \u017eeleznica Srbije?"},"content":{"rendered":"\n
\"Koliko<\/figure>\n\n\n\n

U poslednjih 11 godina Evropska unija (EU) do sada je u Srbiji finansirala razli\u010dite projekte u okviru modernizacije \u017eeleznice sa vi\u0161e od 143 miliona evra bespovratnih sredstava, pokazuju podaci koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Delegacije EU u Srbiji.

Kada se u Srbiji govori o modernizaciji \u017eeleznice u prvi plan zvani\u010dnici Vlade Srbije i resornog Ministarstva isti\u010du projekte sa Kinom i Rusijom.

Modernizaciju svojih pruga Srbija realizuje kroz brojna kreditna zadu\u017eivanja kod ove dve dr\u017eave. Samo u ovoj godini projektovani zajmovi Srbije od Rusije, prema planu bud\u017eeta za 2020. godinu, predvi\u0111eni su na 1,73 milijardu evra i taj iznos uve\u0107ava se iz godine u godinu.

Malo je, me\u0111utim, poznato da je EU u Srbiji, kroz bespovratna sredstva koja daje, uklju\u010dena u brojne projekte na modernizaciji pruga. Neke od deonica su upravo i one za koje se Srbija naknadno zadu\u017eivala kod Kine i Rusije.<\/p>\n\n\n\n

Bespovratna sredstva i povoljni zajmovi<\/h2>\n\n\n\n

EU je uklju\u010dena u finansiranje modernizacije pet klju\u010dnih \u017eelezni\u010dkih deonica u Srbiji koje su deo Panevropskog Koridora 10. Investicije EU ogledaju se kroz pripremu projektno-tehni\u010dke dokumentacije potrebne za po\u010detak radova i putem obezbe\u0111ivanja bespovratnih sredstava (EU grantova) za sufinansiranje. Pored ovoga, Srbiji su tako\u0111e dostupni i zajmovi kod Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima.

Evropska investiciona banka, kao banka EU i neprofitna organizacija, pru\u017ea najpovoljnije zajmove Srbiji, bez obavezne naknade, bez naknade za upravljanje ili bez bilo kakvih drugih nameta, navode za RSE u Delegaciji Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Deonica Beograd do granice sa Ma\u0111arskom<\/h2>\n\n\n\n

U modernizaciji pruge na deonici Beograd – granica sa Ma\u0111arskom, EU je jo\u0161 2009. godine finansirala Studiju izvodljivosti i Procenu uticaja na \u017eivotnu sredinu, za podsekciju Stara Pazova – Novi Sad. Vlada Srbije kontaktirala je te godine EU sa zahtevom da finansira Studiju izvodljivosti.

Kao finansijer, za modernizaciju ove podsekcije bila je predvi\u0111ena Evropska investiciona banka. Studija izvodljivosti je pripremljena jo\u0161 2009. godine. Me\u0111utim, pregovori nisu realizovani budu\u0107i da je Srbija 2011. godine obavestila EIB da \u0107e zajam za tu deonicu dati Rusija.

Sredstva za Studiju izvodljivosti, koja je obezbedila EU, finansirana su kroz projekat tehni\u010dke pomo\u0107i, a bud\u017eet koji je EU izdvojila za tu studiju iznosio je pribli\u017eno 300.000 evra.

Ukupna du\u017eina deonice Stara Pazova \u2013 Novi Sad je 41 kilometar, a Studija opravdanosti definisala je da je ukupna vrednost projekta 368 miliona evra.

Na istoj deonici, odnosno na delu pruge Beograd do granice sa Ma\u0111arskom, Vlada Srbije tra\u017eila je od Evropske unije da finansira pripremu projektno-tehni\u010dke dokumentacije za podsekciju Novi Sad – Subotica.

Konkretno, na zahtev Vlade Srbije, EU je obezbedila finansiranje u iznosu gotovo 4,8 miliona evra za pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procenu uticaja na \u017eivotnu sredinu.

Priprema ove dokumentacije ura\u0111ena je u skladu sa Projektnim zadatkom (Terms of Reference) koje su pripremile i odobrile nadle\u017ene institucije u Srbiji, u ovom slu\u010daju Infrastruktura \u017eeleznice Srbije i Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture. Dokumentacija je, na osnovu Projektnog zadatka, pripremljena za projektovanu brzinu vozova od 160 kilometara na sat.

Priprema dokumentacije po\u010dela je u junu 2013. godine i trajala je do jula 2016. godine. Me\u0111utim, i u ovom slu\u010daju Vlada Srbije je naknadno odlu\u010dila da projekat nastavi kreditnim zadu\u017eivanjem od Kine.

Ukupna du\u017eina pruge od Novog Sada do Subotice je 113 kilometara, a studija opravdanosti i procena tro\u0161kova i koristi (Cost Benefit Analyses) pokazala je da je vrednost modernizacije ove \u017eelezni\u010dke sekcije 495 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n

Beograd \u2013 granica sa Hrvatskom<\/h2>\n\n\n\n

Na \u017eelezni\u010dkoj deonici Beograd do granice sa Hrvatskom, EU trenutno finansira pripremu idejnog projekta, studije izvodljivosti i procene uticaja na \u017eivotnu sredinu za podsekciju dugu 120 kilometara. Konkretno, re\u010d je o delu od Beograda do \u0160ida, uklju\u010duju\u0107i i dve podsekcije: Stara Pazova – Golubinci i Golubinci – In\u0111ija.

Projekat zapravo obuhvata ceo potez od Beograda do granice sa Hrvatskom a bespovratna sredstva iz EU grantova odobrena su na iznos od tri miliona evra.

Ovaj projekat tako\u0111e podr\u017eava i Evropska investiciona banka, u svojstvu vode\u0107e me\u0111unarodne finansijske institucije. Kada dokumentacija bude u potpunosti spremna, o\u010dekuje se da po\u010dnu pregovori o strukturi finansiranja. Treba napomenuti da i ovo finansiranje, pored kredita EIB, omogu\u0107ava i bespovratna sredstva iz fondova EU.

Ukupni tro\u0161kovi ovog ulaganja trenutno se procenjuju na 288 miliona evra, ali \u0107e preciznije informacije o ukupnim tro\u0161kovima projekta, kako navode za RSE u Delegaciji EU u Srbiji, biti poznate nakon zavr\u0161etka Studije izvodljivosti.<\/p>\n\n\n\n

Beograd \u2013 Ni\u0161<\/h2>\n\n\n\n

Deonica pruge Beograd – Ni\u0161 smatra se okosnicom \u017eelezni\u010dke mre\u017ee Srbije. Na ovoj sekciji Evropska unija finansira izradu idejnog projekta, studiju izvodljivosti i procenu uticaja na \u017eivotnu sredinu za podsekcije Velika Plana – Ni\u0161, u du\u017eini od 110 kilometara kao i za podsekciju Stala\u0107 – \u0110unis du\u017eine od oko 20 kilometara.
<\/p>\n\n\n\n

Do sada je Srbija od EU za pomenute pripremne projekte dobila sedam miliona evra bespovratnih sredstava za izradu navedene projektno-tehni\u010dke dokumentacije.<\/p>\n\n\n\n

Priprema podsekcije Velika Plana – Ni\u0161 po\u010dela je u martu 2017. godine. Priprema te projektne dokumentacije je u zavr\u0161noj fazi i predata je Infrastrukturi \u017eeleznice Srbije na ocenu i komentar.
<\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o podsekciji Stala\u0107 \u2013 \u0110unis njena priprema po\u010dela je 2015. godine i dokumentaciju su ve\u0107 odobrili nadle\u017eni resori u Srbiji.

Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj zainteresovane su za investiciono finansiranje deonice Velike Plane \u2013 Ni\u0161 koje bi i u ovom slu\u010daju uklju\u010divalo zna\u010dajan iznos bespovratnih sredstava EU, ka\u017eu u Delegaciji EU u Srbiji. Taj iznos kre\u0107e se do 50 odsto vrednosti investicije za projekte modernizacije \u017eelezni\u010dke infrastrukture.
<\/p>\n\n\n\n

Ukupna procenjena vrednost ulaganja za ovaj projekat je 565 miliona evra. Dokumentacija koja je pripremljena ra\u0111ena je za brzinu vozova od 160 kilometara na sat budu\u0107i da je Projektnim zadatkom upravo takav zahtev naveden. I ovu dokumentaciju odobrili su Infrastruktura \u017eeleznice Srbije i Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture.
<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de podsekcije Stala\u0107-\u0110unis, tro\u0161kovi projekta procenjeni su na 160 miliona evra. Pored EIB i ovde je predvi\u0111ena zna\u010dajna podr\u0161ka iz EU investicionih grantova.
<\/p>\n\n\n\n

Ni\u0161 \u2013 granica sa Severnom Makedonijom<\/h2>\n\n\n\n

Evropska unija predvidela je 47 miliona evra bespovratnih sredstava za deonicu pruge od Ni\u0161a do granice sa Severnom Makedonijom, konkretno za finansiranje modernizacije podsekcije Ni\u0161-Brestovac, duge 23 kilometara. Srbija bi, s druge strane, trebalo da obezbedi 14 miliona evra, odnosno preostali iznos do ukupne vrednosti projekta koji je ugovoren za iznos od 61 milion evra.
<\/p>\n\n\n\n

U decembru 2019. godine potpisan je ugovor o izvo\u0111enju radova izme\u0111u Ministarstva finansija i bugarske kompanije “TRACE Balkan Limited”. Tehni\u010dka dokumentacija za modernizaciju te podsekcije pripremljena je zahvaljuju\u0107i EU grantovima, u iznosu od oko 2,5 miliona evra.
<\/p>\n\n\n\n

Za podsekciju od Brestovca do granice sa Severnom Makedonijom, dugu 135 kilometara, EU je obezbedila grant za izradu idejnog projekta, studiju izvodljivosti i procenu uticaja na \u017eivotnu sredinu u iznosu od 3,5 miliona evra.
<\/p>\n\n\n\n

Priprema dokumentacije ove deonice po\u010dela je u junu 2020. godine, nakon Projektnog zadatka koji su odobrili Infrastruktura \u017eeleznice Srbije i Ministarstvo gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture.
<\/p>\n\n\n\n

Trenutno je u toku izrada Studije opravdanosti nakon koje \u0107e se znati ukupna vrednost ove investicije. Zbog toga se, navode u Delegaciji EU, sada\u0161nje procene vrednosti resornog Ministarstva od 182 miliona evra mogu tretirati samo \u201ekao pretpostavke\u201c te da \u0107e taj iznos nakon revizije po svoj prilici biti uve\u0107an.
<\/p>\n\n\n\n

Za sada, prema naknadno ura\u0111enim preliminarnim procenama, ukupna vrednost ove investicije mogla bi da bude oko 400 miliona evra, u zavisnosti od projektne brzine planirane za ovu deonicu pruge.<\/p>\n\n\n\n

Ni\u0161 \u2013 Dimitrovgrad, do granice s Bugarskom<\/h2>\n\n\n\n

Modernizacija \u017eelezni\u010dke deonice Ni\u0161 – Dimitrovgrad do granice sa Bugarskom, uklju\u010duju\u0107i i izgradnju \u017eelezni\u010dke obilaznice oko grada Ni\u0161a, u velikoj meri je podr\u017eana ve\u0107 odobrenim bespovratnim sredstvima EU u iznosu od 74 miliona evra kao i kroz zajam EIB. U Delegaciji EU navode da je taj zajam omogu\u0107en \u201cpo veoma povoljnim komercijalnim uslovima u iznosu od 134 miliona evra\u201d.
<\/p>\n\n\n\n

Preostali iznos sredstava, do ukupne vrednosti projekta od 268 miliona evra, prema planu dogovorenom izme\u0111u EU i Vlade Srbije, bio bi dodatno sufinansiran iz investicionih grant fondova Evropske unije u iznosu od oko 30 miliona evra.<\/p>\n\n\n\n



Ovakve investicije, trebalo bi da omogu\u0107e Vladi Srbije da modernizuje ovu, za \u017eeleznicu Srbije, veoma va\u017enu deonicu, sa prakti\u010dno gotovo 50 odsto bespovratnih sredstava iz EU fondova.
<\/p>\n\n\n\n